Popularne dijete nameću ishranu bez voća ili voće isključivo u posebnim delovima dana. Osnivači ovakvih dijeta izgleda ne znaju razliku između fruktoze direktno iz voća i fruktoze koja je rafinisana.
Rafinisana fruktoza se povezuje sa smanjenom funckijom jetre, visokim krvnim pritiskom i gojenjem i može se naći u mnogim industrijskim grickalicama.
U prirodi,fruktoza dolazi u paketu sa vlaknima, antioksidansima i fitonutrijentima koji čak mogu da ponište loše dejstvo rafinisanog šećera.
Šta će se desiti ukoliko pojedete 100g bobičastog voća uz rafinisani šećer? Neće se desiti skok šećera u krvi, a ni hipoglikemijski pad šećera. Učesnici studije koja se bavila na ovu temu, imali su normalan pad i rast šećera u krvi i nije dolazilo do naglog ispuštanja masnoće u krv (kao odbrana od gladovanja)
Dakle, unos bobičastog voća može da ublaži skok insulina zbog hrane s visokim glikemijskim indeksom, kao što je, ne primer, beli hleb. Kako?
Vlakna iz voća stvaraju žele u želucu i crevima, što usporava oslobađanje šećera. Ili to što određeni fitonutrijenti u voću blokiraju apsorpciju šećera kroz zid creva i u krvotok.
Niske doze fruktoze mogu povoljno uticati na kontrolu šećera u krvi. Komad voća PRE obroka, mogao bi da spusti, a ne podigne šećer u krvi.
Sedamnaest ljudi zamoljeno je da jede 20 porcija voća dnevno u periodu od par meseci. Uprkos izuzezetnon visokoj količini fruktoze, naučnici su prijavili pozitivan ishod, bez negativnih posledica na težinu, krvni pritisak, insulin, holesterol i nivo triglicerida. Čak je i smanjen nivo LDL holesterola za zapanjujućih 38%.
Snižavanje nivoa holesterola nije bio jedini prevaziđen rekord.. Učesnicima je rečeno da jedu 43 porcije povrća dnevno, pored svog ovog voća, a rezultat je bio rekordno najveće pražnjenje creva dokumentovano u interventnim studijama ishrane.