Rapidni rast beba zahteva ogroman broj kalorija i nutrijenata.. Potrebe u kalorijama prosečnog jednogodišnjaka su oko 900kcal, a kako staju sa naglim rastom, tako se u potrebe u kalorijama smanjuju, pa im je sa 2-3 godine potrebno svega 100kcal više. Naravno, svako dete je individualno, ove informacije su statistika.
Makronutrijenti:
- Proteini – potrebni za izgradnju i održavanje ćelija, učestvuju u izgradnji molekula kao što su antitela i hormoni.
- Masti – glavna razlika između veganske ishrane beba i odraslih ljudi je važnost masti. Kod starijih ljudi, masti se mogu svesti na minimum, pogotovo ukoliko patite od hroničnih nezaraznih bolesti, međutim to NE SMETE primenjivati na vašoj deci. Imaju najviše kalorija po gramu, te su odličan izvor kalorija za bebu koja raste.
Posebno je važna dokozaheksaenoinska kiselina (omega 3 masna kiselina – DHA) koja učestvuje u izgradnji korteksa. U majčinom mleku ima onoliko omege koliko konzumira kroz ishranu,a formule su uglavnom obogaćene. Međutim, kako istraživanja pokazuju bolje moždane sposobnosti prilikom uzimanja suplementa od 3g DHA – možete ga uvrstiti prilikom dojenja.
- Ugljeni hidrati – glavni izvor energije, potrebi za svaki proces u telu. Količina laktoze u majčinom mleku je veća u poređenju sa bilo kojim sisarom iz razloga što je potrebna mozgu u ogromnim količinama.
Mikronutrijenti koje bih izdvojila:
- Gvožđe – majčino mleko ima malo gvožđa bez obzira na nivo u krvi. S obzirom na to da potrebe gvožđa rastu oko 7 i 8 meseca pa sve do godinu dana na 11mg savetuje se suplement u ovom periodu, jer beba ne može toliko da unese čvrstom hranom. Između 1-3 godine potrebno je 7mg gvožđa, za šta vam nije potreban suplement već dobra ishrana. Savetujem da se fokusirate na izvore gvožđa kod beba i dodatno im date 1mg gvožđa po kilogramu telesne mase u periodu od 7 do 12 meseca.
- Cink – fokusirati se na izvore cinka već u samom početku čvrste hrane (tahini, leblebije, sočivo, kinoa, semenke konoplje i bundeve..)
- Kalcijum – potrebe u kalcijumu se utrostručuju između prve i treće godine, što znači da je bebama između 1-3 godine potrebno 700mg. Ovde u pomoć uskaču biljna mleka obogaćena kalcijumom i prirodni izvori kalcijuma poput tahinija, badema, zelenog lisnatog povća, tofu sira, pomorandže, suve smokve i mahunarke.
- Jod – obratiti pažnju na unos joda koji ne sme da bude ni nizak, ni visok. Bebama od 7-12 meseci je potrebno 130mcg, a od 1-3 godine se potrebe smanjuju na 90mcg. Veliki izvor joda su alge, pa obratite pažnju da ne preterate.
- B12 – obavezan suplement od 5mcg svakodnevno od 1-3 godine.
- Vitamin D – obavezan suplement od rođenja ili izlaganje Suncu. Do godinu dana potrebno je 400IU, nakon toga 600IU do treće godine života.
- Holin – potrebe do prve godine su 150mg (što podrazumeva da mama unosi dovoljno holina ishranom ili suplementom koji se nalazi u pre/postnatalu), a od 1-3 godine 200mg. Šolja sojinog mleka ima 60mg holina, a pored toga u ishrani uvrstite soju u drugim oblicima, kinou, grašak, brokoli, pasulj…
